2006

Na ovoj stranici predstavljam pre svega svoje panorame iz Crne Gore. Izuzetno lepa priroda, planine i more pobudili su mi da odsnimam tamo za 2 sedmice više od 1200 snimaka, od kojih se opširan program sastavio za domaći pregled.

Uopšte ideja da otputuem u Crnu Goru mi se pojavila posle kao što sam vidio slike kod moje sestre. Ona je bila tamo pre godinu dana i za sedmicu obišala na interesantne izletima kuda i sam takođe hteo bih da stignem. I već u proleće izabrao sam turističku agenciju i kupio vaućer za svu porodicu. Uzeo sam najjeftinu varijantu u Rafailovićima u 10 minuta hoda od morja (hotel "Šumadija" 2+). Unapred sam ocenio rashode, proračunao iznos sredstava. Ono se dogodilo što sa velikim zalihom.

Pre 2 meseci do putovanja kupio sam audio tečaj hrvatskog i udžbenik srpskog jezika i izučavao ih koliko mi je dotegao marlivosti i sposobnostima ka stranim jezicima. To se veoma ustrebalo na mestu.

Još stalno sam pratio vremenski prognoz tamo na www.gismeteo.ru. Bila je vrućina u julu ali odjedno u avgustu tamo su otpočele kiše. Ipak razdobljem posle našeg dolazka (od 12. avgusta) ono se prognoziralo poboljšanje vremena.

Najzad mi smo krenuli letom "Pulkova". Let je protekao uspešno i dete potpuno je ga otrpeo. A u samom kraju leta uspeli smo da uvidimo velelepnu planinsku panoramu Crnogorske obale.

Hotel "Šumadija" bio bi sasvim dobar ako ne bi imao malih nedostatka koji stvarno spuštaju ga do kategorije 2+. Bilo je to odsustvo pegle, pod od pločice u sobe, televizija bez upravljača, umesto tuš kabine - kada bez zavese i bez zapušača, nezgodno vreme spremanja. "Izgled na more" kao izgled na njega mali deo između obližnjih zgrada. I doručak u hotelu, izvanredno primitivni "Švedski sto": kajgana, jeftini hrenovki ili kobasici, brinza, kakao ili napitak od trava (čak ne čaj!). Pa zar što bili su dobri prženi zemički i džem. I tako svaki dan. Sa druge strani teritorija "Šumadije" je najbolja u Rafailovičima: pred njoj je maslinovi šumarak, vrt sa cvetajućem drvećem, restoran u dvorištu pod magnolijama. Nije bilo mnogo buke jer sva su buka i galama od obali ostajali dovoljno daleko. Čini se ako Crnogorci ne bi se suviše lenili da mogli bi lako povećati kategoriju još na par zvezda.

Društvena ishrana unaokolo bila je vrlo raznolikog kvaliteta ali svuda skupocenoj. Najeftine bilo je da ručamo za novac u restoranu u "Šumadijevom" dvorište. Ponekad bili smo veoma zadovoljani (riba u restoranu hotela "Obala", ručak u Dubrovniku ili u motelu na kanjonu Tare, kafa sa kolačima u mnogim mestima). Ali se par puta i otrovali. Jedan put otrovao sam pizzom u jednospratnoj kafani na obali Rafailovićima, a dete - uopšte nepoznato gde. Najskupi smo ručak imali u Dubrovniku, 60 € za trojicu, ali sa degustacijom pršuta. Zatim u "Trima ribarjima" (34 €), gde smo izabirali iz predloženih ribama, zatim koji, zaprženi, bili su pre dodavanjem razdeljivani pred naših očija. Riba I kategorije nije bila veoma ukusna, morali smo obilno izdavlivati na nju sok iz komadićima limuna.

Ne se veoma zanositi kupanjem i ležanjem na platnim plažama. Dok smo par puta uzimali 2 šezlonga sa suncobranom, sve skupom 5 € za dan. U Rafailovićima sve to se dešavalo u velikoj gužvi pošto plaža je bila uzka i peščana a more plitko. Stoga tamo je bilo vrlo mnogo domaćih sa decama, a pokraj uopšte se nalazio dečje letovalište. Sva ta gužva je uveče dovodila vodu do nepodesanog stanja. U Bečićima plaže su širje, ali uglavnom od šljunka, i more odmah ide na dubinu što za moje dete nije bilo vrlo privlačeno. U principe mi se svideo plaža u Sv. Stefana. Tamo, uzimamo obližnji park u Miločeru, bilo bi bolje da izabramo mesto za odmor mada i za veću cenu. Ne na samom ostrvu, naravno. Ostrvo Sv. Stefan - samo za najvećih bogatima. Posećivajući ga obratio sam pažnju na usluživajući personal. Oni su nosili ručno kuferi za turiste strmim putima-stepenicama, ne prilagodenima čak za taljige. I produkti za restoran, dvojicom sa upotrebom običanih drvenih nosila.

U toku 2 sedmice odmora vreme je uglavnom bilo dovoljno toplo. Jednom posle ručaka pripremio sam da obiđem planinski manastir Dulevo. Pa shvatio sam što ne mogu da dođem zbog vručine i vratio ka drumu. A na drugi i na poslednji dan nas stigli su kiše i nepogode. 13. avgusta odlazili smo da šetamo u Budvu. I u Starom gradu došao smo u istinski potop. Deo pljusaka smo sedeli u čitaonice Citadele, zatim bio je prekid kada izašli gore za slikanje, pa dalje negde na ulicama opet nas je zatekao pljusak. Natrag za Rafailovićima uspeli smo da se vratimo samo na slučajno uhvačenom taksiju.

Odletanje istem "Pulkovom" u posljednji dan bilo je takođe sa zadržavanjem zbog nepogode. U popunitom avionu smo sedeli pul sata dok kroz Tivat nije prolazio olujni front od strane Hrvatskoj. Ali zatim uzleteli smo normalno te iznad morem krenuli se na potreban pravac.

Potpuno dobro vreme a ponekad čak i oblačno bilo je tokom izletima:
- za Cetinje sa Kotorskim spuskom, gde videli smo največe panorame Bokokotorskog zaliva;
- za klisure Morače i Tare. Odlazio jeden sam i naravno predpostavio bi češće da izlazim iz autobusa, a radije i da idem deo puta pešice u kakav bilo kanjon. Ali sami klisure i izgledi iz autobusa na planine Sinjajevine svejedno ostavljaju utisak;
- za Dubrovnik (u Hrvatskoj) - veoma su veče gužve turista i malo vreme bilo tamo. Posle izleta stigli smo samo da dobro ručamo, razmenimo valute i prošetamo zidima;
- za Kotor i Kotorski zaliv. U Kotoru ujutrom takođe je gužva turista. Ali planina sa tvrđavoj ujutrom je u senci i zbog toga one na nju lakše se popeti. Dolazio sam samo do sredine (do crkve) jer morao da stignem natrag na pristanj. Motorni čamac, ja bi rekao, bio je dobar ne više nego za 30 čovek, ali nas su iz većeg autobusa uzetog tvtrkoj "R-Tours" ukrcavalo tamo 45, kao haringama u kutiju. Izgledi unaokolo bili su divni ali uza sve to naslušali se treska motora usred salona i nadisali nega gasima. Posle jednu iz dama na ostrvo izvlačivali su rukama.

Zatim još jedan put odlazili smo sami za Kotor jer moji žena s detem ne mogli biti tamo na prethodnem izletu. Posle podne tamo uvek je vručje ali nisam nameravao penjati se za tvrđavu. Ali zato nije bilo gotovo ni jednog turusta u gradu i svi znamenitosti za slikanja bili su osvetljeni značajano bolje.

Samostalno smo još bili u Herceg-Novog. Vrlo zanimlivi grad sa dvojicoj tvrđavama na vrhu brda i dolje pored zaliva. Tvrđavi su prilagođeni za pozorište i bioskop. Tamo su sasvim drugi izgledi na Hercegnovski zaliv. Osim toga još plivao sam na čamcu iz Rafailovičima za Petrovac (sa iskrcavanjem tamo za 1 sat), nazad za Budvu sa obilazem ostrva Sv. Nikole od odruge strani i natrag, sve za 3 sati. I još jeden moj izlazak - za Bar i Ulcinj. Uza sve to deo puta trebao se da idem taksiem. Iz Bara za Stari Bar i u Ulcinje za autobusku stanicu - za 5 € svaki put. I iz Bara za Ulcinj saputnim taksiem za 10 € (sa popustom kojimu potpomoglo moje manje znanje srpskog jezika). A najskupe putovanje taksiem pričinivši najbolje zadovoljstvo za mojeg dete bilo je iz Herceg-Novog za Kotor za 30 €.

Sve slike gledajte u izložbama (na engleskom): Montenegro - 2006 i Southern Dalmatia .